Fitnes za početnike

Šta treba da znate?

Fizička aktivnost je jedan od osnovnih uslova za postizanje i održavanje kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja.

Međutim, najčešća greška početnika je što bavljenje fizičkom aktivnošću najčešće shvataju olako i ne dovoljno ozbiljno. Odatle se ne dolazi do željenih rezultata i motivacija za fitnesom opada tako da većina početnika nikad ni ne ostvari svoj san o ravnom stomaku i pločicama. Tako početnici, zapravo, zauvijek i ostaju početnici.

Šta je uopšte fitnes i koje su njegove dobre strane?

Biti fit je nekada označavalo da je neka osoba samo u stanju da se izdrži svakodnevne aktivnosti bez većih poteškoća. Danas taj termin označava da je neka osoba u mogućnosti da izdrži svakodnevne aktivnosti, kao i izuzetan napor koji ima tokom treninga i prevlada fizičke stresove, a da poslije svega toga ne dođe do preopterećenja mišića.

Fitnes je i zaseban sport koji obuhvata određenu vrstu vježbi čiji je cilj zatezanje mišića i smanjenje masnoća u organizmu.

Treba, svakako, imati u vidu da biti fizički zdrav i u dobroj fizičkoj kondiciji mogu biti dva odvojena pojma. Na primer, neko može biti zdrav, a da se ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću, dok sa druge strane, neko ko se bavi sportom ne mora imati savršenu krvnu sliku i može bolovati od raznih bolesti.

Fizička aktivnost, je ipak, bitno povezana sa zdravim i izdržljivim organizmom. Bavljenje fitnesom će vam sigurno poboljšati zdravlje i učiniti da se osjećate bolje i imate više samopouzdanja.

Fitnesom se postiže gubitak težine i njeno kontrolisanje

Svako bavljenje fizičkim aktivnostima podstiče gorenje kalorija, tako da se postepeno dolazi do zdravog mršavljenja. To znači da ako redovno vježbate i pravilno kombinujete namirnice da ćete polako gubiti kilažu.

Zato nemojte biti nestrpljivi ako se na vagi neko vreme prikazuje isti broj kilograma. Bolje je osloniti se za početak na ogledalo ili odjeću koja postaje sve veća. Razlog tome je taj što kilogram sala i kilogram mišića nisu isto. Dok vježbate topite kalorije, ali zatežete mišiće i oni postaju teži, zato se nekada ne vidi napredak u gubitku kilograma.

Kada i stignete do željene kilaže ne smijete nipošto da prekinete da se bavite fitnesom, jer će u tom slučaju rezultat koji ste postigli biti samo privremen. Dakle, da biste imali svoju težinu pod kontrolom, morate, takođe, kontrolisati kada i koliko vježbate i morate se potruditi da vam bavljenje sportom postane navika za ceo život.

Fitnes poboljšava zdravlje

Ovo ste sigurno čuli, ali tu činjenicu da bavljenje fitnesom poboljšava zdravlje treba ponoviti bezbroj puta.

Iako fizičko zdravlje i fizička aktivnost nisu isti pojmovi, oni su suštinski povezani.

Naime, bavljenje sportom utiče na smanjenje triglicerida u krvi, smanjuje rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, depresije, raznih vrsta raka, artritisa… spisak je beskonačan. Poenta je da ne postoji zdravstveno stanje koje se uz pravilne vežbe ne može poboljšati.

Fitnes poboljšava raspoloženje

Fizička aktivnost bilo kakve vrste, pa i fitnesa će vas sigurno oraspoložiti iz razloga što se tokom treniranja u mozgu luče seratonin i endorfin, koji su hormoni sreće. Zato se posle treninga osjećate opušteno, srećno i dobro raspoloženo, jer znate da ste učinili nešto dobro za vaše zdravlje i vaše tijelo. Pored toga, kada trenirate stvarate bolju sliku o sebi samima, raste vam samopouzdanje i počinjete sve više da volite same sebe.

Zato je fizička aktivnost odličan lijek za depresiju.

Bavljenje fitnesom povećava energiju i izdržljivost

Fitnes ne samo da će vam pomoći da se osjećate bolje, nego ćete i svakim treningom biti sve izdržljiviji. Više vam neće biti problem da se popnete uz stepenice na četvrti sprat, da nosite nekoliko kilograma voća i povrća sa pijace ili da imate jaku upalu mišića nakon pomaganja prijatelju da se preseli. Pored toga, takve aktivnosti vas neće previše umarati pa ćete brzo moći da pređete na neku sledeću.

Vježbanjem se olakšava i poboljšava dopremanje kiseonika i hranljivih materija do tkiva i organa, što povoljno utiče na kardiovaskularni sistem. Da biste stigli do ovog nivoa, potrebno je steći određenu kondiciju, tek onda ćete ojsetiti da imate više energije.

Redovno treniranje omogućava bolji san

San je definitivno najslađi kada se dobro fizički umorite.

Kada redovno trenirate brže ćete zaspiti i imati dubok san, što znači da ćete i spavati kvalitetnije i budićete se zaista odmorni i puni energije za novi dan.

Jedini savjet je da ne legnete da spavate odmah posle treninga, nakon treniranja je organizam maksimalno razbuđen, pa ćete tako imati problema da zaspite. Ako trenirate predveče bolje sačekajte par sati da se „ohladite“ pre nego što legnete.

Fitnes je zabavan i povoljno utiče na socijalni život

Bavljenje fitnesom podrazumijeva upoznavanje sebe i svojih granica iznova i iznova. Ono vam omogućava da konstantno pomjerate svoje granice i iskoračite iz zone komfora. Kada prođu prvi treninzi i zaista uđete u dobru kondiciju, treniranje će vam postati uživanje i deo svakodnevnice. Jedva ćete čekati da mu posvetite vreme.

Pored toga, odlaskom u teretanu ćete sigurno steći nove poznanike i prijatelje koji će sa vama podijeliti iskustva i koji vam mogu pružiti dodatnu motivaciju. Zato mnogi predlažu da se barem u početku trenira grupi, jer ćete se tako više potruditi, nećete kasniti na treninge i znaćete da morate da se pojavite u određeno vreme na određenom mjestu jer vas neko očekuje.

Par savjeta za treniranje

Ishrana: prije, tokom i poslije treninga

Važno je znati da se pre treninga mora jesti. Prosto, vaše tijelo posmatrajte kao mašinu, ona neće da radi ako u nju ne sipate gorivo. Ako odete na trening, a da prethodno niste jeli postoji veća mogućnost da će vam se tokom treninga slošiti, kao i veća mogućnost od povreda.

Najbolje je jesti dva sata pre treninga, to po stručnjacima predstavlja idealno vreme iz razloga što tako dajete mogućnost da se hrana svari, a sledeći obrok nije vremenski blizu. Ne preporučuje se da pre odlaska na fitnes trening jedete hranu koja je preteška, pretrpavanje vam sigurno neće pomoći da sagorite kalorije.

Potrudite se, dakle, da jedete što laganiju hranu, koja se lako vari. Recimo, voće ili povrće, tost hleb, musli sa biljnim mlekom ili kravljim mlekom (jogurtom) sa manjim procentom masti. Izbjegavajte hranu sa mnogo proteina, jer je njima potrebno više vremena da se svare, što će otežati protok kiseonika kroz vaš organizam.

Ishrana tokom samog treninga se većinom svodi na povremeno uzimanje vode. Na svakih deset, petnaest minuta je poželjno popiti nekoliko gutljaja da biste konstantno hidrirali vaš organizam. Oni koji se bave fitnesom duže i profesionalno često im treninzi traju duže od sat vremena, tako da je njima potrebno da unesu nešto hrane da bi povratili energiju. Najčešće se za tako nešto preporučuje banana ili suvo grožđe.

Potrudite se da unesete hranu u organizam od 20 do 60 minuta nakon treninga. Tokom treninga se gubi dosta ugljenih hidrata koji su glavno gorivo za vaš organizam, što znači da ih morate povratiti što pre. Pored ugljenih hidrata organizmu su nakon treninga neophodni i proteini. Najviše proteina u hrani ćete naći u leblebijama, pilećem mesu, jajima, orasima (sa kojima ne smete da pretjerate, preporučuje se šaka oraha dnevno), kao i raznim drugim orašastim plodovima…

Izvor: Portal o ekonomiji