Vitiligo traži trpezu bogatu ovim vitaminom

Vitiligo ili depigmentacija kože je hronično oboljenje koje se više svrstava u red autoimiunih oboljenja zbog dokaznog postojanja antitijela u organizmu koja utiču na razaranje melanocita. Međutim u uskoj je vezi sa drugim autoimunim oboljenjima kao što su hipotireoza i hipertireoza kao i sa padovima imuniteta, dijabetes melitusom.

Jaki stresovi i naravno nasljedni faktori takođe mogu biti uzročnici nastanka vitiliga. Ono što je kod ishrane i vitiliga važno napomenuti jeste da ne postoji posebna grupa namirnica koja liječi ovo dermatološko oboljenje, ali određenim načinom ishrane može se uticati na imuni sistem i navedena oboljenja koja su u uskoj vezi sa vitiligom i na taj način se može vršiti prevencija progrediranja bolesti kao i ublažavanje simptoma.

“Ono što je specifično kod vitiliga jesu povećane potrebe za vitaminom D. Vitamin D se prevashodno u organizmu sintetiše dermalnim putem kože, a posredstvom sunčeve svetlosti. Obzirom da je osnovna preporuka kod vitiliga izbegavanje izlaganja suncu kako ne bi došlo do oštećenja depigmentisanih delova kože, a svakako smo na području gde je deficit vitamina D prisutan treba u prvom redu insistirati na namirnicama koje obiluju vitaminom D, a suplementacija je takođe neophodna. Namirnice u kojima se vitamin D nalazi u značajnoj količini jesu punomasni mlečni proizvodi i stoga treba biti oprezan sa količinama zato što su ovi proizvod istovremeno izvori holesterola. Vrlo značajan izvor vitamina D je riba, ali masnija i sa koščicama skuša, sardina, papline. Kod osoba sa vitiligom riba treba da bude prisutna bar tri puta nedeljno. Osim toga važne su namirnice koje utiču povoljno na imuni sistem kao što su kozije mleko i koziji mlečni proizvodi, integralne žitarice, heljda, med sa propolisom, beli luk, paprika, limun, borovnice, aronija, zeleno lisnato povrće kao i koštunjavo voće, a najbolje orah”, kaže za “Politikin magazin” nutricionista Ana Todorović.

Poželjno je, prema njenim riječima, potpuno isključiti šećer, konzerviranu hranu, mesne prerađevine, pekarske proizvode.

“Umesto slatkiša mogu se koristiti urme, a ukoliko je osoba dijabetičar dozvoljeno je samo kiselo voće”, navodi ona, prenosi “Politikin magazin”.

Prijedlog jelovnika:

Početi dan sa nacijeđenim limunom i kafenom kašičicom meda i propolisa ili koncetratom aronije.

Doručak: 

• Prepečen hljeb od heljde                  
• Kafena kašičica putera                  
• Kuvano jaje                  
• Kozije kiselo mlijeko

Užina: 

• Borovnice

Ručak: 

• Čorba od raznovrsnog povrća
• Skuša pečena u foliji sa limunovi sokom, preliv od maslinovog ulja sa bijelim lukom
• Mix zelenih salata, rendana mrkva, dresing od maslinovog ulja i limuna
• Krompir batat pečen u foliji

Užina 2 : 

• Zelena jabuka i
• 30 grama oraha

Večera: 

• Koziji mladi sir
• Prepečen hljeb od heljde
• Salata od rendane cvekle sa kafenom kašičicom prepečenog susama i pavlake.

Izvor: Nezavisne novine

Da li sunčanje kroz staklo stvara vitamin D

Šest znakova koji ukazuju da vam nedostaje vitamin D

Zašto nam je potreban vitamin D tokom zime i kako ga dobiti?

Ovo je najčešći razlog za zimsku depresiju

Ova namirnica sprečava gubitak kose

Da li je sok od narandže zaista zdrav?

Studija

Nedostatak vitamina D potencijalno poguban za muškarce

Anticipatorna anksioznost

Fizička aktivnost i meditacija ublažavaju strah od straha

Izdvajamo četiri neodoljiva napitka pomoću kojih ćete se riješiti nadutosti

Do kada treba raskititi jelku i kako je spakovati za narednu godinu?

Mat ruževi se vraćaju u modu

Zašto djeca pri rođenju najčešće imaju plave oči?

Modne greške koje svi pravimo

Iskoristite stari hljeb, doručak će biti spreman za 10 minuta

Pet vježbi za savršen struk